Газета русской общины в Коста-Рике - Periódico de la comunidad rusa en Costa Rica

На этих страницах вы можете почитать много интересных и познавательных статей об этой замечательной маленькой стране - Коста-Рике - и о жизни здесь наших людей.

En estas páginas ustedes pueden leer muchos interesantes artículos sobre la gente rusa en Costa Rica y las noticias de Rusia.

среда, 11 апреля 2012 г.

РУССКАЯ ГАЗЕТА № 43 / GAZETA RUSA # 43. Март 2012 г. / Marzo 2012. 7 статей / 7 artículos. СТАТЬЯ 1. РУССКИЕ АРТИСТЫ НА МЕЖДУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛЕ ИСКУССТВ


В этом году на XIII Международном фестивале искусств, который проводится в Коста-Рике каждые два года, продемонстрировали своё мастерство артисты из Москвы – группа «Баян-MIX» и вокалистка группы «Матрёха» Клавдия Пенькова.  Музыканты дали два концерта в Сан-Хосе. 

Дуэт баянистов «Баян-MIX» /http://bayan-mix.ru/, в составе Сергея Войтенко и Сергея Коткова, родился в Москве 5 лет назад.  Музыканты играют в современной манере «техно-поп»,  оформляя популярные мелодии в стиле электронной музыки.  Этот стиль, известный в Европе, не часто звучит по другую сторону океана.  Группа пользуется большой популярностью, артисты гастролировали уже почти по всем странам Старого Света, посетили и Канаду.  На костариканский фестиваль они были приглашены Фондом «Города-побратимы» и Министерством культуры Коста-Рики. Зрители имели возможность познакомиться с коллективом 18 марта в парке «Савана» и 19 марта в парке Либертад в столице Коста Рики – городе Сан-Хосе.


Артистам, привыкшим к закрытым концертным залам, на этот раз довелось выступать на сборно-разборной легкой эстраде на площадке среди высоких деревьев столичного парка «Савана» перед публикой,  расположившейся прямо на траве под открытым небом.  Но это не помешало им показать своё виртуозное мастерство, благо и сцена, и микрофоны были отличными.   «Сергей первый и Сергей второй» играли на своих баянах, искрящихся веселыми лампочками, подпрыгивая и подтанцовывая под зажигательный ритм электронного ударника, а публика благодарно хлопала и подсвистывала, танцевала и подпевала  – успех был полный!   Настоящим  сюрпризом явился выход на сцену стройной блондинки Клавдии Пеньковой в ярко-красном длинном платье,  принявшейся  плясать и трясти плечами на цыганский манер. Зрители невольно вскочили, особенно мужчины, и с возгласом: «а-а-ах!!!» –бросились к сцене!  Среди публики, конечно, были и наши соотечественники.  «Есть здесь русские люди? – спросил баянист. – Поднимите руки!»  Поднялось не менее ста рук!  Репертуар составили  популярные мелодии: «Песня о Москве», «Ромашки спрятались», «Смуглянка», танцы: чардаш, танго, ламбада.  Инструментальные вещи чередовались с вокалом.  

Пока продолжался 1,5-часовой концерт, наступила быстрая тропическая темнота, но люди не торопились уходить.  Взяв на руки своих детей или водрузив их себе на плечи, они встали в длинную очередь, чтобы купить диск с концертом группы, а потом еще и попросить артистов подарить им автографы.   «Я тебя люблю!» - с трудом выговаривали костариканки заученные слова, фотографировались с артистами, а одна толстушка сказала: «Это был самый счастливый день в моей жизни!»  Два Сергея тоже получили огромное удовольствия от выступления.  «Костариканская публика – замечательная! – сказали они после концерта. – Внимательная, отзывчивая, веселая.  Выступать перед ними было очень приятно.  С нетерпением ждем второго концерта». 

Кроме баянистов, в фестивале принял участие и русский кукольный театр в Коста-Рике «Балаган-Арт» в составе Марты Рэйн, Дмитрия и Аркадия Орданских, которые дважды показали в одном из музеев  в Алахуэле спектакль на испанском языке «Сундук, в котором спят сказки».  А в Муниципальном театре в Алахуэле и в парке «Савана» состоялись два концерта фольклорной группы, состоящей из наших артистов, тоже проживающих в Коста-Рике.
На фестиваль 2014 года  Россия приглашена как почетный гость.  Надеемся, что приезд российских артистов принесёт новую волну радости и удовольствия как костариканским зрителям, так и нашим соотечественникам.


GAZETA # 43. Marzo 2012. Artículo 1. ARTISTAS RUSOS EN EL FESTIVAL INTERNACIONAL DE ARTES



Este año en el XIII Festival Internacional de las Artes, que se lleva a cabo en Costa Rica cada dos años, mostraron su maestría los artistas de Moscú – el grupo “Bayan-MIX” y la vocalista del grupo “Matrioja” Claudia Penkova.  Los músicos dieron dos conciertos en San José.
 
El dúo de acordeonistas “Bayan-MIX” /http://bayan-mix.ru/, compuesto por Sergey Voitenko y Sergey Kotkov, nació en Moscú hace 5 años.  Ellos  tocan un moderno estilo “tecno-pop” presentando melodías populares en forma de música electrónica.  Esta modalidad, conocida en Europa, no se oye mucho por este lado del océano.  El grupo goza de una gran popularidad y los artistas ya han ido de gira por casi todos los países del Viejo Mundo y también han visitado Canadá.  Al FIA de Costa Rica vinieron invitados por la Fundación “Ciudades Hermanas” y el Ministerio de Cultura de Costa Rica.  Los espectadores tuvieron la oportunidad de conocer el grupo el 18 de marzo en el Parque Sabana y el 19 de marzo, en el Parque de la  Libertad, en la ciudad de San José.


Acostumbrados a salas cerradas de conciertos, esta vez les tocó presentarse en una liviana tarima desarmable en una plazoleta situada entre altos árboles del parque metropolitano La Sabana, frente al público acomodado en el zacate, a cielo abierto.  Pero este ambiente no les impidió a esos músicos virtuosos demostrar toda su habilidad, ya que tanto el escenario como el sonido fueron excelentes.  “Sergio uno y Sergio dos” tocaban sus bayanes (una especie de acordeón) que brillaban con alegres lamparitas, dando brinquitos y bailando con el apasionado ritmo de la batería electrónica, y el público agradecido los aplaudía y silbaba en respuesta, bailando  y cantando;  ¡el éxito fue total!  Una verdadera sorpresa fue la aparición en tarima de la delgada rubia Claudia Penkova, con un largo vestido de color rojo encendido, que comenzó a bailar y sacudir sus hombros al estilo gitano. Todos los espectadores se pusieron de pie, especialmente los hombres, y con la exclamación: “a-a-ah!!!” corrieron hacia el escenario!  Entre el público, por supuesto, estaban nuestros compatriotas.  “¿Hay rusos aquí?” – preguntó el bayanista. “Levanten las manos!”  ¡Casi cien manos se levantaron!  El repertorio se componía de melodías populares: “Canción sobre Moscú”, “Las margaritas se escondieron”, “La morenita”, así como danzas de czardás, tango y lambada.  Las piezas instrumentales se alternaban con vocales.  


Mientras duró el concierto de 1,5 horas, cayó rápidamente la oscuridad tropical, pero la gente no tenía prisa de irse.  Alzaron sus bebés o los subieron en hombros, y se pusieron en larga fila para comprar el DVD del grupo y después además, pedir a los artistas poner un autógrafo en éste.  “Ya tebiá lublú” (Te amo) – pronunciaban difícilmente las ticas, palabras que ahí aprendieron, tomándose fotos con los artistas, y una muchacha gordita dijo: “Ese fue el día más feliz en mi vida!”  Los dos Sergios también disfrutaron en grande esta presentación.  “¡El público costarricense es maravilloso! – dijeron después del concierto. – Es atento, compasivo, alegre.  Es un placer interpretar frente ellos.  Estamos esperando el segundo concierto con impaciencia”. 

Además de los bayanistas, en el festival participó el teatro ruso de títeres en Costa Rica “Balagan-Art” compuesto por Marta Rein, Dmitri y Arcadi Ordanski, quienes se presentaron en dos funciones en uno de los museos de Alajuela; su espectáculo -en idioma español- fue  “El baúl donde duermen los cuentos”.  Y en el Teatro Municipal de Alajuela y en el Parque La Sabana, se realizaron dos conciertos con un grupo folclórico compuesto por artistas rusos residentes en Costa Rica.

El festival del año 2014 será dedicado con honores a Rusia. Esperemos que la llegada de nuestros artistas rusos traiga una ola de alegría y gozo, tanto para los espectadores costarricenses como para nuestros compatriotas.

ГАЗЕТА № 43. Март 2012 г. Статья 2. БИОГРАФИЯ ВЛАДИМИРА ВЛАДИМИРОВИЧА ПУТИНА


Вновь избранный Президент Российской Федерации, В. В. Путин родился 7 октября 1952 года в Ленинграде – ныне Санкт Петербурге, в рабочей семье.  Закончил юридический факультет Ленинградского государственного университета и работал в КГБ – в следственном отделе Ленинградского управления и затем в Германской демократической республике (в 1985 – 1990 годах);  владеет немецким и английским языками.   После увольнения из КГБ Путин работал в мэрии Санкт-Петербурга и с 1994 года стал заместителем председателя по внешним связям, при этом способствовал приходу в город нескольких крупных германских фирм.  В этот период своей жизни Путин окружил себя способными и верными сотрудниками, которые впоследствии заняли ответственные государственные и командные посты в разных организациях страны. 

В 1996 году В.В. Путина пригласили на государственную работу в Москву; в 1997 году он был назначен начальником Главного контрольного управления президента Российской Федерации и на следующий год – директором Федеральной службы безопасности.  В этом же году он защитил кандидатскую диссертацию по экономике.  В 1999 году Б. Ельцин назначил В.В. Путина Председателем Правительства Российской Федерации, а в 2000 году он был избран президентом России.  На этом посту он находился два срока – до 2008 года, после чего его сменил   Д. Медведев.

За 8-летний период своего правления В.В. Путин проявил себя как знающий, талантливый, сильный и энергичный лидер, способный морально и психологически объединить россиян, восстановить стабильность и порядок в стране.  Путин проводил жёсткий курс на централизацию и укрепление вертикальной власти.  В качестве положительных результатов политики Путина обычно называются укрепление государственной системы, стабилизация общественно-политической ситуации в России. В  качестве отрицательных — подавление гражданских прав, свобод и демократических институтов, сверхцентрализация, усиление бюрократии.  Экономика страны за это время значительно окрепла и стабилизировался курс рубля.  Россия вошла в список стран с высоким уровнем человеческого развития, продолжительность жизни населения увеличилось.  Благодаря удачному проведению налоговой реформы, страна получила возможность увеличить государственный бюджет, следовательно, стимулировать экономический рост и обеспечить увеличение реальных доходов населения.  В эти годы наблюдалось значительное увеличение иностранных инвестиций в Россию.  По предложению Путина в 2004 году был образован Стабилизационный фонд, который затем помог стране успешно преодолеть последствия финансово-экономического кризиса в 2008-2009 годах.    

Подводя итоги президенства В.В. Путина, кандидат экономических наук Арсений Яценюк заявил, что Путину досталось крайне тяжёлое наследство – олигархия, потерянное управление страной, внутренние конфликты – и что Путин спас страну.  С ним согласен австралийский либеральный политик Кэмерон Росс, который назвал Владимира Путина лучшим лидером России со времён Петра I

В 2008 – 2012 годах В.В. Путин занимал должность премьер-министра.  Важным событием в этот период явилось подписание в 2011 году соглашения о свободной торговле между Россией, Украиной, Белоруссией, Казахстаном, Арменией, Молдавией, Киргизией и Таджикистаном.   Снятие таможенных барьеров призвано стимулировать развитие бизнеса и постараться восстановить производственные цепочки, разорванные после распада СССР.  

Когда партия Единая Россия в сентябре 2011 года заявила, что выставит кандидатуру Владимира Путина на президентских выборах, оппозиция начала кампанию под лозунгом «Россия без Путина».  Они мотивировали своё мнение обострившимися проблемами российской экономики, на 50% зависящей от продажи нефти и газа, а также ростом коррупции.  Многие люди, недовольные правительством Путина, считают, что тому необходима власть для своих корыстных целей.  По данным немецкого журнала Шпигель (www.spiegel.de) личное состояние Владимира Путина оценивается в 67 миллиардов долларов, а суммарная стоимость контролируемых им активов в российских и зарубежных компаниях составляет 155 млрд. долларов.  По данным социологических опросов, число россиян, поддерживающих Путина, снизилось с 79% (в 2007 году) до 63,6% (на выборах 2012 года).  Замдиректора Левада-Центра Алексей Гражданкин считает, что у людей «накапливается усталость от нынешней власти». 
Выборы Президента России состоялись 4 марта 2012 года..  Владимир Путин был выбран президентом Российской Федерации на 6 лет.  "Результат абсолютно убедительный, - прокомментировал это событие действующий президент РФ Д. Медведев, - и он показывает один непреложный факт - граждане нашей страны доверяют тому курсу, который проводился в нашем государстве в последние годы".   Википедия

GAZETA # 43. Marzo 2012. Artículo 2. BIOGRAFÍA DE VLADÍMIR VLADÍMIROVICH PÚTIN


El Presidente electo de la Federación Rusa Vladímir Vladímirovich Pútin nació el 7 de octubre del año 1952 en Leningrado, ahora San Petersburgo, en el seno de una familia obrera.  Se graduó de abogado en la Facultad de Derecho de la Universidad Estatal de Leningrado y trabajó en el Comité de Seguridad Estatal (KGB) – en el departamento de investigación y después en la República Democrática de Alemania (en los años 1985 – 1990); habla los idiomas alemán e inglés.  Después de haberse retirado de la KGB, trabajó en la Alcaldía de San Petersburgo ocupando el puesto de subdirector de relaciones exteriores, y con esto contribuyó a la llegada de varias grandes empresas alemanas a la ciudad. En este periodo de su vida, Pútin se rodeó de compañeros capaces y fieles, los que posteriormente ocuparon puestos responsables en el Estado o en diferentes instituciones y empresas del país.

En el año 1996 Pútin fue invitado a Moscú para trabajar en un puesto estatal; en 1997 fue nombrado jefe de la Dirección General de Control de la Federación Rusa y el año siguiente, director del Servicio Federal de Seguridad.  En el mismo año defendió la tesis de Doctorado en Economía.  En 1999 B. Yeltsin lo nombró Jefe del Gobierno de la Federación Rusa, y en el año 2000 fue electo Presidente de Rusia.  Estuvo dos periodos en este puesto, hasta el año 2008, siendo sustituído después por  D. Medvédev.

En los 8 años de su gobierno, se dio a conocer como un líder con conocimiento y talento, fuerte y enérgico, capaz de unir moral y psicológicamente a los rusos, restablecer la estabilidad y el orden en el país consolidando una línea fuerte de centralización y fortalecimiento del poder verticalmente.  Como resultados positivos de la política de Pútin usualmente se menciona el fortalecimiento del sistema estatal y la  estabilización de la situación sociopolítica en Rusia.  Como  negativos se citan la represión de los derechos ciudadanos, de las libertades y las instituciones democráticas así como la súper centralización y el fortalecimiento de la burocracia.  La economía del país se fortaleció considerablemente en este periodo y el curso del rublo se estabilizó.  Rusia entró en la lista de países con un índice alto de desarrollo humano y la esperanza de vida de la población creció.  Gracias a la realización exitosa de la reforma tributaria, el país obtuvo la posibilidad de aumentar el presupuesto estatal y por consiguiente, fomentar el desarrollo económico y asegurar el aumento de ingresos reales de la población.  En estos años se observó el crecimiento considerable de las inversiones extranjeras en Rusia.  Por propuesta de Pútin, en el año 2004 fue creado el Presupuesto de Estabilidad que más adelante le ayudó al país a superar con éxito las consecuencias de la crisis financiera y económica de los años 2008 – 2009.  Al resumir los resultados de la presidencia de V.V. Pútin, el Candidato de Ciencias económicas Arseniy Yatseniuk dijo que a Pútin le tocó recibir una herencia muy pesada: la oligarquía, la gobernabilidad perdida, los conflictos interiores, y que él salvó el país.  El político liberal de Australia Cameron Ross está de acuerdo con esta opinión y le llamó el mejor líder en Rusia desde los tiempos del Rey Pedro I.

Entre los años 2008 y 2012 Pútin ocupó el puesto de Primer Ministro.  Acontecimiento importante en este periodo fue la firma del Tratado de Libre Comercio entre Rusia y Ucrania, Bielorrusia, Kazajstán, Armenia, Moldava, Kirguizistán y Tayikistán.  El levantamiento de barreras aduaneras está destinado a fomentar el desarrollo de los negocios y tratar de restablecer las cadenas de producción rotas después de la desintegración de la URSS.

En setiembre del 2011, cuando el Partido Rusia Unida declaró que presentaría la candidatura de Vladímir Pútin para las elecciones presidenciales, la oposición comenzó una campaña bajo la consigna “Rusia sin Pútin”.  Motivaron su opinión en los graves problemas que enfrenta la economía nacional ya que depende de la venta del petróleo y gas en un 50% así como  también con el crecimiento de la corrupción.   Mucha gente, descontenta con el gobierno de Pútin, cree que aquel necesita el poder para sus propios fines de lucro.  Según datos de la revista alemana  SPIEGEL (www.spiegel.de) la fortuna personal de Vladímir Pútin se valora en 67 mil millones de dólares y el valor sumario de sus acciones que controla en las empresas rusas y extranjeras, llega a 155 mil millones de dólares.  Según datos de encuestas sociológicas, el número de ciudadanos rusos que apoyan a Pútin bajó del 79% -en el año 2007- al 63,6% , en las elecciones del 2012.  El subdirector de Levada-Centro Alexey Grazhdánkin piensa que la gente padece “el cansancio acumulado del poder actual”.

Las elecciones presidenciales de Rusia se llevaron a cabo el 4 de marzo del 2012.  Vladímir Pútin fue elegido Presidente de la Federación Rusa para un período de seis años.  “El resultado es totalmente convincente –comentó el Presidente actual de la F.R. D. Medvédev– y demuestra el hecho de que los ciudadanos de nuestro país aprueban el rumbo que ha seguido nuestro país en los últimos años”.  Wikipedia

ГАЗЕТА № 43. Март 2012 г. Статья 3. ЗАПИСКИ НАБЛЮДАТЕЛЯ ЗА ПРЕЗИДЕНТСКИМИ ВЫБОРАМИ 2012 ГОДА В КОСТА-РИКЕ



Артур Кирос Полуян
 
Выборы 2012 года вызвали бурный ажиотаж. Появилась сильная оппозиция, что обусловлено повышением политической грамотности нашего народа. Появился выбор. Так и я, не оставшись в стороне, принял активное участие, выступив наблюдателем за процессом голосования от Лиги Избирателей в Коста-Рике. Стоит отметить, что это единственная страна в Латинской Америке, где были сторонние представители для наблюдения. Тем не менее, география Лиги поразила своим масштабом. В период подготовки я смог пообщаться с коллегами из Австралии, Канады, США, Европы, некоторых африканских и азиатских стран. Это означает лишь одно, нам всем небезразлично будущее нашей родины.

В 7:40 утра по местному времени я стою на пороге посольства, 5148-го избирательного участка. Сотрудники радушно меня встречают и показывают мое рабочее место, с которого отлично видно всё происходящее. Затем проводим формальные процедуры: погашение открепительных талонов и опечатывание урн.  Двое членов комиссии выезжают на заявку в Гуанакасте с двадцатью пятью бюллетенями. В 8:00 в соответствии с законом мы приступаем к работе, открылись. Члены избирательной комиссии с недоверием посматривают на меня, с осторожностью, так сказать. Оно и понятно. Вспоминается комедия Николая Васильевича Гоголя - «Ревизор».  «Я пригласил вас, господа, с тем, чтобы сообщить вам пренеприятнейшее известие: к нам едет ревизор» (Н. В. Гоголь, Ревизор). Но все опасения были напрасны, ничего общего с этим произведением у нас не было. Мы очень быстро сдружились, нашлось много общих тем, а в конце дня не хотелось уходить, осознавая, что неизвестно когда увижу в следующий раз этих замечательных людей, преданных своему делу. 


Первый избиратель не заставил себя долго ждать, уже через двадцать минут после открытия зашла женщина на участок для совершения своего гражданского долга. Не перевелись еще наши ответственные граждане на земле костариканской. А до двенадцати часов проголосовало уже сорок человек. Товарищ Хлебников Юрий Владимирович со знанием дела рекомендует соотечественникам посещение буфета с русской кухней. В ассортименте рыбка, икра, пирожки, пельмешки и другие снадобья. «Так немножко прошёлся, думал, не пройдёт ли аппетит — нет, чёрт возьми, не проходит» (Н. В. Гоголь, Ревизор). Проголосовав, россияне с удовольствием угощаются домашней едой, между делом ведя беседы между собой. Мы же с ребятами из комиссии в свободные минуты разговариваем о взаимоотношениях Коста-Рики и Никарагуа, о внешней политике России, об истории и перспективах нашей страны и о других актуальных вещах. В отличном расположении духа прибывает Кураев Владимир Тихонович, много шутит. Скромно заявляет: «Да, это я -председатель комиссии, по совместительству еще немного посол». Атмосфера уюта и тепла, соотечественники приходят, как к себе домой, многие уже знакомы, но были и те, кто пришел первый раз. Например, было около пятнадцати туристов за весь день. Забавно было наблюдать, что некоторые из них приносили свои ручки. Дело в том, что после декабрьских выборов пошел ничем необоснованный слух, что на участках используют ручки с исчезающими чернилами. А вообще было много интересных людей. Я смог отметить для себя огромную разносторонность интересов наших граждан. Имел возможность познакомиться  с врачами,   учителями,  работниками туризма, лингвистами, театральными работниками, а также журналистами. Для меня было приятнейшим удивлением встретить ветерана Великой Отечественной войны в столь далеком месте от границ нашей родины. Все люди очень открытые и приветливые. Сказать честно, взаимодействие с нашими соотечественниками принесло мне гораздо больше удовольствия, чем формальные моменты. Отметил для себя, что посол - интереснейшая профессия, так как есть возможость познакомиться с  огромным количеством судеб.


В послеобеденное время, когда некоторые из сотрудников уходят обедать в столовую, куда меня не пускают (Вдруг разведаю секрет таких вкусных пирожков с мясом и капустой!?), по телевизору прямое вещание из Москвы. Владимир Владимирович Путин в компании президента Дмитрия Медведева выходит на Манежную площадь, где произносит благодарственную речь. По щеке премьер министра течет слеза. Как его представители скажут позднее: это все из-за ветра. Сторонники будут утверждать, что оказанное народом доверие растрогало Путина. А оппозиция заявит, что это кульминация сумасшествия нашей страны. Так или иначе, результаты голосования уже стали проясняться. Совпадет ли у нас процент с общей статистикой? Совсем скоро мы это узнаем. День проходит радостно, много юмора. Присутствующие овациями встречают случайно произнесенную фразу гражданином Хлебниковым, которая имеет забавное звучание, если вырвать ее из контекста: «К сожалению, восьмого марта праздник». Так с шутками, но прилежно выполняя свою работу, мы подходим к завершению дня голосования. В восемь часов вечера мы закрываемся. По сравнению с предыдущими выборами, четвертого марта был аншлаг. Сто двадцать два проголосовавших, честно выполнивших свои гражданские обязательства. Для сравнения, в декабре было на треть меньше людей. Только захлопнулись двери нашего участка, под прицелом фотокамер вскрываются урны. Подсчет голосов. Повторный подсчет. Результаты в протокол. Итак: Жириновский – 1; Зюганов – 12; Миронов – 14; Прохоров – 28; Путин – 64; 3 испорченных бюллетеня. Как видите, у нас совсем другая картина, нежели в Центризбиркоме, не считая победителя. В Коста-Рике голоса, видимо, раздавали в алфавитном порядке. Прискорбно, что бедному Владимиру Вольфовичу достался лишь один голос. В целом выборы у нас прошли без нарушений. Спасибо всем за участие в жизни нашей родины. 


GAZETA # 43. Marzo 2012. Artículo 3. MEMORIAS DE UN OBSERVADOR EN LAS ELECCIONES PRESIDENCIALES DEL 2012 EN COSTA RICA



Arturo Quirós Poluyan
 
Las elecciones del 2012 provocaron mucha agitación.  Apareció fuerte oposición, debido al incremento de la competencia política de nuestro pueblo.  Apareció la alternativa.  Yo tampoco quise mantenerme al margen y tomé parte, me presenté como observador del proceso de elecciones, de parte de la Liga de Electores, en Costa Rica.  Cabe notar que es el único país en América Latina donde estaban representantes imparciales para la observación.  Sin embargo, la geografía de la Liga me sorprendió con su escala.  En el periodo de preparación pude comunicarme con colegas de Australia, Canadá, los Estados Unidos, Europa, algunos países africanos y asiáticos.  Esto significa solo una cosa: nadie de nosotros quiere quedar indiferente ante el futuro de nuestra patria.

A las 7:40 a.m.,  hora local,  estoy en la puerta de la embajada donde se formó el colegio electoral # 5148.  Los empleados me reciben cordialmente y me muestran mi lugar de trabajo, desde donde se observa todo el proceso.  Después realizamos los procedimientos formales: anulamos las boletas de voto por correo y sellamos las urnas.  Dos miembros de la comisión se van -por petición- a Guanacaste con veinte cinco boletines.  A las 8:00 de acuerdo con la ley comenzamos el trabajo y se abren las puertas.  Los miembros de la comisión electoral me miran con desconfianza, se puede decir, con cuidado.  Es comprensible.  Recuerdo la comedia de Nikolai Gogol “Revisor”.  “Los invité, señores, para comunicarles una noticia sumamente desagradable: un revisor viene con nosotros” (N.V. Gogol, Revisor).  Pero todos los temores resultaron injustificados, no tuvimos nada en común con aquella obra de teatro.  Muy pronto nos hicimos amigos, encontramos muchos temas en común, y al final del día yo no quería irme ya que comprendí que, quien sabe cuándo podré de nuevo ver a estas personas maravillosas y devotas a su trabajo.

El primer elector no se hizo esperar, ya que a los veinte minutos entró una mujer, para realizar su deber cívico.  Todavía quedan nuestros ciudadanos responsables en tierra costarricense!  Y antes del medio día, cuarenta personas habían votado.  El Sr. Khlébnikov, amplio conocedor del asunto, recomienda a los compatriotas visitar la soda con platillos rusos.  Está surtida con el pescadito, caviar, panecillos, pelmenis y otros manjares.  “Es que fui a caminar un poco, creí que  se me pasaría el apetito, pero no, diablos, no se me pasó” (N.V. Gogol, Revisor).  Después de haber votado, los ciudadanos rusos tienen el gusto de agasajarse con comida casera y entre otras cosas conversando entre sí.  Mientras que nosotros, los chicos de la comisión, en los minutos libres conversamos sobre las relaciones entre Costa Rica y Nicaragua, sobre la política interior de Rusia, sobre la historia y las perspectivas de nuestro país y otros temas actuales.  Vladímir Tíkhonovich Kuraev está de muy buen humor y hace muchas bromas.  Declara con modestia: “Sí, soy el presidente de la comisión, y a tiempo parcial, también soy un poco el embajador”.  El ambiente es de comodidad y calidez, los compatriotas llegan como a su casa, muchos ya se conocen, pero había algunos que llegaron por primera vez.  Por ejemplo, durante todo el día había unos quince turistas.  Era divertido observar que algunos de ellos traían sus propios lapiceros.  La cosa era, que después de las elecciones de diciembre, apareció un rumor infundado que en los colegios electorales se usaban lapiceros con tinta que desaparece.  Y en general, había mucha gente interesante.  Pude notar una gran diversidad de intereses de nuestros conciudadanos.  Tuve la oportunidad de conocer médicos, educadores, agentes de turismo, lingüistas, actores de teatro, también periodistas.  Para mí era un asombro súper agradable encontrar un veterano de la Gran Guerra Patria en un lugar tan lejano de nuestro país.  Todo el mundo estaba muy abierto y afable.  Decir verdad, comunicarme con nuestros compatriotas me dio mucho más placer que los momentos formales.  Tome nota para sí mismo que ser embajador, es una profesión muy interesante, ya que uno tiene la oportunidad de conocer una gran cantidad de destinos.


En horas de la tarde, cuando algunos de los empleados se van al comedor -donde no me dejan entrar- ( ¿si de repente husmeo la receta de los panecillos tan sabrosos con carne y repollo!?), por la televisión dan un comunicado directo de Moscú.  Vladímir Vladímirovich Pútin en compañía del Presidente Dimitri Medvédev sale a la Plaza de Maneje donde pronuncia el discurso de agradecimiento.  Por la mejilla del primer ministro corre una lágrima.  Como dirán sus representantes más tarde: era por causa del viento.  Sus partidarios sostendrán que la confianza que le otorgó el pueblo tocó el corazón de Pútin.  Y la oposición dirá que es la culminación de la loquera de nuestro país.  De cualquier modo, los resultados de las votaciones ya se están aclarando.  ¿Estará nuestro porcentaje de acuerdo con la estadística general?  Muy pronto lo sabremos.  El día está pasando con alegría, con mucho humor.  Los presentes reciben con aplausos una frase que por casualidad pronunció Khlébnikov, que suena muy cómica al sacarla de contexto: “Lamentablemente, el ocho de marzo es una celebración”.  Así, con bromas, pero cumpliendo con el trabajo diligentemente, llegamos al fin del día de votaciones.  A las ocho de la noche cerramos.  Comparado con las votaciones anteriores, el cuatro de marzo tuvimos un lleno.  Ciento veinte y dos personas votaron y así cumplieron honestamente con sus obligaciones civiles.  Por comparación, en diciembre había una tercera parte menos de nuestra gente.  Apenas se cerraron las puertas de nuestro colegio, y a la luz de las fotocámaras se abren las urnas.  Conteo de votos.  Conteo repetido.  Los resultados se escriben en el acta.  En suma:  Zhirinovski – 1;  Ziugánov – 12; Mirónov – 14; Prókhorov – 28;  Pútin – 64;  3 boletas dañadas.  Como ven, aquí tenemos un cuadro totalmente diferente que en el Comité Central Electoral, sin contar el vencedor.  En Costa Rica, los votos, como parece, los repartieron en el orden alfabético.  Es sensible que el pobre de Vladímir Vólfovich consiguió solo un voto.  En total, las elecciones se llevaron a cabo sin incidentes.  Muchas gracias a todos por la participación en la vida de nuestra patria.


ГАЗЕТА № 43. Март 2012 г. Статья 4. ОЛЬГА И ФИЛИПП - НАШИ МОЛОДЫЕ ХУДОЖНИКИ



Брат и сестра Анаскины приехали со своими родителями из Москвы в Коста-Рику будучи еще детьми.  Говорят по-испански без акцента, выучились и выросли в этой стране.  Однако любят и понимают русскую культуру: литературу, кино, музыку.  Особенно их привлекает изобразительное искусство, оба с детства под влиянием отца приобщились к живописи.  «Отец всегда очень любил искусство, хотя сам и не смог стать профессиональным художником.  А мать привила нам такие важные привычки как трудолюбие, честность и преданность» - говорят они.  Молодые люди усиленно трудятся и стараются создать себе имя в художественной среде Коста-Рики. 

Я много лет знаю эту семью.  Они уехали из России в трудные 90-е годы, сначала направились к сестре Любы, которая жила в Панаме, а потом оказались в Коста-Рике.  Первые годы им пришлось очень несладко: жили без работы, без документов, снимали жильё.  Искали любую работу, чтобы заработать на кусок хлеба.  Филиппу был всего один год, а вскорости родилась и Даша. Но они предпочитают не вспоминать о трудностях, прижились в Коста-Рике и не думают возвращаться.

-  Ольга, сколько тебе было лет, когда вы приехали в Коста-Рику?

-  Мне было одиннадцать лет.  Я сразу пошла в школу, хотя и не понимала испанский язык.  Учила его «на ходу».  В Москве я посещала художественную школу, где получила основные академические знания по изобразительному искусству.  Но здесь, в Барбе де Эредия, не было возможности поступить в специальную школу, пришлось учиться в обычной.  Но я всё равно каждый день рисовала, делала небольшие пейзажи, чтобы изучить композицию, форму, цвет и свет.  


В первые годы мы снимали дом в Барбе, затем там стало тесно, и мы переехали в Сан-Лоренсо, где сняли просторный деревянный, но очень старый дом с большим садом, где постоянно происходили   какие-то чудеса: по ночам что-то скрипело, стучало, лампочки на потолке сами отвинчивались и вдруг падали на пол, а по стенам иногда начинала течь темная густая жидкость похожая на кровь.  Одна соседка хотела рассказать моей матери, что в этом доме раньше случилось что-то ужасное, но мама  не захотела слушать.  В общем мы жили счастливо в этом доме.  У нас было много разных забот, и мы не обращали внимание на все эти странности. 

Много лет нам пришлось жить в Коста-Рике нелегально, благо в школах  не требуют документов на жительство, а родители работали в частном секторе. Но потом нам очень повезло: очередное правительство решило проблему большого количества нелегального населения в стране. Родителям дали вид на жительство безо всяких реквизитов.  Но нам с братом пришлось осуществить полное оформление документов и много бегать по разным учреждениям.  


В последние семь лет мы живём в Сан-Хуане де Санта-Барбара, где, слава Богу, приобрели собственную землю. Участок большой, засажен апельсинами, манго, бананами и другими тропическими фруктовыми растениями. Пока  родители строят большой дом для всей семьи, а я  небольшой  для себя, там на втором этаже у меня чудесный вид и хороший свет для работы.


-  Оля, ты после школы училась живописи?

-  Да, я не оставила искусство.  И хотя наше материальное положение было очень сложным (мне приходилось искать любую работу, чтобы зарабатывать на жизнь и помогать родителям), я всё-таки училась в Университете Коста-Рики, на факультете изящных искусств.  Правда, я записывалась всего на два-три предмета в год, поэтому процесс шел очень медленно. Я до сих пор еще не закончила учёбу, поскольку вышла замуж и родила двоих детей.  Но сейчас я уже думаю, что иметь диплом художника в принципе не так важно.  Он необходим только для устройства на работу оформителем или преподавателем.  Но чтобы стать художником и выставляться, нужна только практика, всё зависит от твоего творчества.  Мне бы очень хотелось стать настоящей художницей. Когда мой муж Диего пишет свои картины, меня охватывает «белая зависть».  Искусство для меня – это иллюзия и реальность, известное и неизвестное, это дорога и находка, свет и мрак.  В своих работах я стараюсь передать это чувство, эти чары, любовь к красоте. У меня уже есть серия картин, в которых я постаралась выразить свой внутренний мир.  Я участвовала в нескольких выставках: в Национальном университете – на выставке «Юные таланты» в 1996 году; в Москве – на выставке «Лица и пейзажи» в Галерее 2V в 2004 году;  в Барбе – на фестивале «Женщины художницы Барбы» в 2006 году, в фойе Национального театра – на выставке иллюстраций к сказкам в 2007 году и в Доме культуры Эредии на выставке группы Suwoh в 2010 году.  Сделала иллюстрации к четырем книжкам для детей, написанных Анной Аронсон – директором Европейской школы.  А с тех пор, как я стала матерью, во мне открылось новое сознание, я чувствую, что глубже понимаю мир и саму себя.  Если бы у меня была возможность, я бы только и занималась искусством. Но мне нужна хорошая мастерская, да и маленькие дети и хозяйство отнимают много времени.  


-  Значит, ты теперь только занимаешься домом?  Вижу, что тоже работаешь в саду?

-  Да, дом и сад – очень приятные занятия.  Но я также даю уроки, два раза в неделю веду кружок живописи для детей в Европейской школе, а также у меня есть частные уроки, ученики приходят ко мне домой.  Среди моих учеников – талантливый мальчик Ермак Крутько, которым я очень довольна.  
 
 
 -  Филипп, а теперь твоя очередь.  Я знаю, ты приехал в Коста-Рику в годовалом возрасте.  Но как получилось, что будучи сто процентно русским человеком, ты не говоришь по-русски?

-  Я русский со всех сторон, но язык только понимаю, и  читаю, но почти не говорю.  Дело в том, что родители целыми днями были на работе, а я оставался с костариканской няней, которая за мной смотрела...

-  Да, эта беда часто происходит с нашими детьми.  Ты тоже решил стать художником?

-  Да, я учился в школе искусств «Conservatorio Castella» и там получил начальные знания по живописи.  Потом родители устроили меня в частную «Европейскую школу», где сами работали преподавателями, и там я очень хорошо выучил английский язык.  Но закончить эту школу не смог, уж очень дорогая там была плата за обучение.  Сдавал государственные экзамены, чтобы получить диплом о среднем образовании.  Сейчас учусь на 4-м курсе в Национальном университете в Эредии по специальности «Искусство и визуальная коммуникация».  Также не потерял связи с Европейской школой, где преподаю рисование для старшеклассников.  Живопись для меня – самое любимое занятия, я пишу быстро и много и думаю заниматься этим до конца своей жизни.  Делаю портреты и натюрморты, карикатуры, пейзажи, мозаики, настенные росписи.  Работаю и по заказам.  Иногда меня приглашают на очень интересные мероприятия:  недавно участвовал в презентации новой «таблетки» «Galaxy» марки Самсунг.  Рисовал палочкой на тактильном экране портреты-шаржи на присутствующих, и это изображение тут же передавалось для общего обозрения на огромный экран!  Мне пришлось попотеть, ведь каждый небольшой изъян тут же был бы виден в многократном увеличении.  


-  В каком стиле ты пишешь свои картины?

-  Я стараюсь продолжать традиции русского импрессионизма и модернизма – Грабаря, Дейнеки, Филонова, но также и не свободен от влияния латиноамериканского искусства, естественно.  На стыке двух культур всегда рождаются самые интересные произведения.  Я уже показывал свои картины на нескольких выставках, одна моя вещь висит в кабинете проректора Национального Университета. На своих картинах я не стараюсь рисовать точные изображения, похожие на фотографии, а скорее выражать свои идеи и мысли, делать работы, у которых есть характер. Меня привлекает концептуальное искусство, которое требует мысленного усилия.  Например, к 100-летию Верховного суда Коста-Рики и написал картину на тему прав человека.  Изобразил там Святого Себастьяна с завязанными глазами и пронзённого стрелами – символ мученика за справедливость. Латиноамериканские тенденции в моих картинах выражаются в применении ярких и сочных тонов, оптимистичной цветовой гамме.   Искусство – это форма жизни.  Как и в реальной жизни, есть вещи прекрасные, а есть и безобразные.  В искусстве я стараюсь добиться равновесия между этими двумя крайностями, сделать свои картины ужасно красивыми! 


Я благодарен Коста-Рике за то, что она дала приют нашей семье, я очень счастлив жить здесь.  Но всё-таки я отличаюсь от местных жителей не только цветом волос и глаз, но и своей русской культурой, которая живет у меня в душе.  Это выделяет из местного населения.  Когда еду в Россию, чувствую там единение со своими корнями, нахожу свою сущность.  Но и там я не как все, это очень интересная ситуация, которая духовно обогащает наше поколение переселенцев.